Naširoko je prisutna pojava da građani ulaze u stranke kako bi dobili ili zadržali radno mesto. Ovaj nakaradni pokazatelj teškog društvenog oboljenja i gubitka svakog kriterijuma odabira zaposlenih u javnom sektoru i zamene realnih kriterijumima kvarnim kritarijumima podobnosti i pokornosti, je dobio posledicu u stanju ucene u kojoj se veliki broj građana koji su od neke stranke primili uslugu sticanja radnog mesta za sebe ili člana porodice nalazi. Ovo često nazivam partijskim robovlasništvom, jer pojedinac koji na ovakav način svoj opstanak stavlja u ruke nedobronamernih partijskih glavešina u velikom broju slučajeva u potpunosti gubi neke od svojih građanskih sloboda i stiče još veći broj nemilih partijskih obaveza, koje često podrazumevaju i nelegalne radnje. Tako se nađe u situaciji da za stranku mora da radi čak i neke vrlo ekstremne stvari, kao npr.da kupuje glasove raznošenjem paketića sa osnovnim životnim namirnicama po domaćinstvima od kojih se na taj način traži podrška stranci. Pojedinac neretko mora da na spisak sigurnih glasova stavlja svoje komšije i prijatelje, što i ne bi bilo tako crno da ne podrazumeva da na dan izbora mora da ih izvodi na glasanje telefonom ili lupanjem na vrata ih goneći da izađu na birališta i kršeći tako čitav niz zakona o kojima ćemo sada detaljno pisati.
Kupovina glasova je ozbiljno kriminalno delo.¹ Svaki paketić koji se odnese u domaćinstvo i pokloni nekom u ime partije lako prerasta u pokušaj izborne prevare, tj. kupovine glasova. ² U slučaju da primetite da je negde dodeljen paketić ove vrste, kao građanin možete to da prijavite. Fotografija paketića, sa sadržinom istog može biti od koristi ako je postavite na društvene mreže, ili date nekom mediju za koji postoji nada da bi hteo tj. smeo to da objavi. Ipak, najkorisniji vid borbe je razgovor sa ljudima. Kako bismo sprečili efekat kupovine glasova paketićima i eventualnim poklonima u novcu, moramo puno da razgovaramo o tome i to naročito sa sugrađanima jako niskog materijalnog statusa. Verujte, neki građani ne znaju da je to što ih poseti predstavnik stranke, uruči im poklon i sugeriše kako da glasaju, nelegalno. Toliko decenija stranke to rade da deo stanovništva misli da je sa tim sve u redu. Pričajte im o tome.
Vršenje pritiska na glasače posetama, pozivima, pretnjama je takođe poznata praksa u Srbiji. Na dan glasanja niko ne sme da vam lupa na vrata, niko ne sme da vas zove, a naročito da vas organizovano izvodi na glasačka mesta. Ovo je delo kršenja izborne tišine nije u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika.³ Sve nepravilnosti možete prijaviti biračkom odboru na samom izbornom mestu jer se birački odbor stara da izborni proces bude sproveden u zakonskim okvirima. Dakle, na osnovu Član 36. Stav 2. Zakona o lokalnim izborima…”U zapisnik o radu biračkog odbora unose se i primedbe i mišljenja članova biračkog odbora, podnosilaca izbornih lista i zajedničkih predstavnika podnosilaca izbornih lista, kao i sve druge činjenice od značaja za glasanje”… Takođe, obratite se i medijima i objavite nepravilnosti na društvenom mrežama, što može puno da pomogne u sretanju pažnje na nerugularnost izbora na pojedinim izbornim mestima.
Spiskovi na kakvima ne sme da se nađe vaše ime. Ako primetite da su vam na vratima ispitivači, aktivisti ili bilo koji sumnjivi ljudi i da raspolažu podacima o vama koji su zabrinjavajuće detaljni, drugim rečima znaju imena svih ukućana, materijalni status, gde ko radi, šta imate od imovine ili slično, odmah zovite policiju i zaštitnika građana. Ovi podaci su najtajniji mogući i ima ih samo Zavod za statistiku na osnovu popisa stanovništva i nikome ne sme da ih daje. Ako neko hoda ulicom sa takvim podacima, činjenica je da ih je nelegalno stekao što je očigledno kršenje člana 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Medije bi bilo poželjno da odmah obavestite, ako znate koji bi hteo i smeo to da objavi.
Ako radite u javnom preduzeću izuzetno je velika verovatnoća da će vaša glasačka građanska prava biti ugrožena i da će neko od šefova naći način da vam preporuči za koga treba da glasate ili koliko još ljudi treba da ubedite da glasaju isto tako. Sloboda izbora je građanska sloboda i zaštićena je članom 18 i 19. Ustava Republie Srbije. ⁴ Uticaj šefa na zaposlene je povreda prava glasanja koja je regulisana članom 155 stav 2. Krivičnog zakonika i glasi: “(2) Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.” Apsolutan je kriminal da to što radite tu gde radite neko koristi kako bi na vas uticao da glasate kako on hoće. Prijavite pritisak koji se na vas vrši. Najbolje bi bilo da se uortačite sa kolegama koje su žrtve kao i vi i da to uradite zajednički, jer jedan lako može da pretpri odmazdu, dok im je izuzetno teško da se izbore sa grupom od 10-15 besnih radnika javnog sektora nad kojima je pokušana iznuda glasa.
Ako želite da se zaposlite u javnom sektoru, ili čak i u privatnoj firmi kojoj su potrebne izvesne usluge vlasti, ili je takve usluge već primala, takođe je velika verovatnoća da će vam biti postavljen uslov da se stranački opredelite i uđete u partijsko robovlasnički lanac kako biste dobili posao. Ovo je tačka u kojoj treba dobro da razmislite šta vam je činiti. Odluka je na vama, a za društvo bi bilo najkorisnije da i to prijavite, jer se radi o istom pritisku koji je spomenut u prethodnom stavu a odnosi se na povredu prava glasanja koja je regulisana članom 155 stav 2. Krivičnog zakonika.
Ako ste predstavnik sportskog kluba, udruženja građana ili medija i imate projekat koji zaslužuje pažnju institucija, ali na konkursu ne možete da prođete jer se od vas traži da nekoj stranci za uzvrat učinite bilo šta nalik na sve gore navedeno imate izbor – sagnuti glavu i pristati da vas gaze, ili javno progovoriti o tome. Prvi izbor je kratkoročan i zasnovan na ličnom interesu. Drugi je dugoročan i koristan i za vas kao i za celo društvo. Pa, birajte. Ali znajte, kako birate tako će nam svima i biti, a naročito ako ste predstavnik medija. Vaš izbor i izbor svih u sličnoj situaciji u stvari i napravi društvenu atmosferu u kojoj živimo, zato oprez.
Ako ste preduzetnik, razumemo se. Teška vremena su u za vas i za sve koji kod vas rade, ako niste već napravili pakt sa pritiskivačima, što je psihološki još teže podneti. Sklopiti posao sa javnim sektorom, naplatiti urađeno, imati korektan odnos sa inspekcijama su izazovi u kojima je vaša pozicija možda ranjiva.
Kako najbezbednije ove pojave prijaviti? Imamo jako malo vremena. Ponovo su tu izbori. Samo hrabro, ili odosmo do đavola zajedno sa onima koji nas tamo vuku time što su partijsko parazitsko robovlasništvo postavili ovako visoko i široko u društvenom okruženju. Ako se odlučite da prijavite pritiske, grčevito se borite da prikupite svedočenja još nekih ljudi, okupite grupu i nađete podršku i dokaze da je do pokušaja iznude došlo. Tražite saveznike u ljudima koji slobodno misle i slobodno deluju, kako vam se ne bi desilo da institucije okrenu glavu i kažu da vaša prijava nema osnova. Snaga je u grupi i u dizanju što veće buke oko toga. Takve tvrđavice teže obore.
Mi iz Dosta je bilo smo, naravno, uvek tu da kažemo Dosta je bilo i izbornoj krađi i izbornim iznudama i kupovini glasova, tako da se i nama možete uvek obratiti i očekivati da podignemo pažnju javnosti oko takvih pojava. U suštini, da nam se građani već ne obraćaju, ne bismo tako detaljno ni znali šta se na terenu dešava. I ovo što smo sad napisali, napisali smo po svedočenjima građana i na osnovu fotografija koje smo već dobijali. Zato SAMO HRABRO. Niste sami.
Zorica Damjanović i Svetlana Kozić, poslanice pokreta Dosta je bilo u Skupštini Vojvodine
¹ Zakon o političkim strankama već u članu 2. kaže da je „Politička stranka u smislu ovog zakona organizacija građana, slobodno i dobrovoljno udruženih, osnovana radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća na izborima”. Humanitarno delovanje političkih partija nije dozovoljeno, budući da je Članom 19. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti precizno definisano za koje namene mogu da se koriste sredstva. Humanitarna delatnost političkih stranka nije imanentna pojmu i cilju zbog koga se politička stranka osniva, te se ni sredstva ne mogu koristiti za te namene – navodi se u Agenciji za borbu protiv korupcije.
² Ovo su krivična dela koja su sinonim za korupciju, a u našem Krivičnom zakoniku definisana su članom 367. i 368. kažnjivo na osnovu krivično delo podstrekivanja davanja i primanja mita u vezi s glasanjem. Takođe, ostali optuženi terete se za davanje i primanje mita, ali po različitim stavovima, a svima je zaprećena kazna do tri, odnosno pet godina zatvora. Problem koji se javlja u ovakvim slučajevima je što kod takvih inkriminacija, interes ni jedne strane nije da prijavi, prizna ili da na bilo koji način pomogne otkrivanju i dokazivanju ovih krivičnih dela.
³član 93 “Organi nadležni za sprovođenje izbora dužni su da u toku izbornog postupka obaveštavaju birače o njihovim izbornim pravima i o načinu zaštite tih prava” i
član 94 “Svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava, po postupku utvrđenom ovim zakonom.
⁴Ljudska prava garantovana su Ustavom i neposredno se primenjuju i služe očuvanju ljudskog dostojanstava i ostvarivanju pune slobode i jednakosti u pravednom demokratskom društvu.
² Ovo su krivična dela koja su sinonim za korupciju, a u našem Krivičnom zakoniku definisana su članom 367. i 368. kažnjivo na osnovu krivično delo podstrekivanja davanja i primanja mita u vezi s glasanjem. Takođe, ostali optuženi terete se za davanje i primanje mita, ali po različitim stavovima, a svima je zaprećena kazna do tri, odnosno pet godina zatvora. Problem koji se javlja u ovakvim slučajevima je što kod takvih inkriminacija, interes ni jedne strane nije da prijavi, prizna ili da na bilo koji način pomogne otkrivanju i dokazivanju ovih krivičnih dela.
³član 93 “Organi nadležni za sprovođenje izbora dužni su da u toku izbornog postupka obaveštavaju birače o njihovim izbornim pravima i o načinu zaštite tih prava” i
član 94 “Svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava, po postupku utvrđenom ovim zakonom.
⁴Ljudska prava garantovana su Ustavom i neposredno se primenjuju i služe očuvanju ljudskog dostojanstava i ostvarivanju pune slobode i jednakosti u pravednom demokratskom društvu.
