понедељак, 26. септембар 2016.

BELOCRKVANIN POKRENUO INTERNET TV I RADIO

NA INTERNETU POKRENUTA NEZAVISNA RADIO TELEVIZIJA   "TAKVA NAM TREBA"

EKSKLUZIVNO !!!!!!


BELOCRKVANSKE NOVOSTI EKSKLUZIVNO SAZNAJU DA JE UGLEDNI BELOCRKVANSKI NOVINAR STEFAN CVETKOVIĆ NA INTERNETU POKRENUO RADIO I TELEVIZIJU.

INTERESANTNO JE DA ĆE SE OVAJ INTERNET MEDIJ ZVANIČNO ZVATI  Nezavisna Radio Televizija/Takva Nam Treba - TNT 

GOSPODIN STEFAN CVETKOVIĆ NAJAVIO JE DA ĆE INTERNET RADIO I TV PRATITI I ZVANIČNA FB STRANICA ALI I INSTAGRAM ,TWITTER I YouTube NALOZI.

ZAHVALJUJUĆI SAVREMENIM TEHNOLOGIJAMA I SAVREMENOJ OPREMI NRTV "TNT" BIĆE APSOLUTNO BESPLATAN I DOSTUPAN BEZ OGRANIČENJA NA SVIM KONTINETNIMA.

UKRATKO    -    NECENZURISANE VESTI,AKTUELNE VESTI,MUZIKA(vrlo bitno  muzika!) U SLUŽBI GRAĐANA,UŽIVO SA BITNIH DOGAĐAJA,...


P.S. kao i ugovori o kreditima u bankama ,ono sitno na dnu je jednako važno - belocrkvanske novosti sve sadržaje  sa nrtv "tnt-a"će preuzimati. 


ROĐENI BELOCRKVANIN USPEŠNI ARHITEKTA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA

 

BELOCRKVANIN DARIO TIMOTIĆ ŽIVI U NY(New York) GDE GODINAMA USPEŠNO GRADI   KARIJERU. OVAJ ROĐENI BELOCRKVANIN PORED USPEŠNE KARIJERE ARHITEKTE ,BAVIO SE I MANEKENSTVOM.



Белоцркванка на 48. светском војном првенству у маратону

Српски војни атлетичари учествоваће на 48. светском војном првенству у маратону, које се ове године одржава у Италији. Тим поводом данас је у Спортском центру Војне академије организован испраћај.
Војним маратонцима успех на предстојећем такмичењу пожелео је министар одбране Зоран Ђорђевић који је изразио наду да ће екипу пратити спортска срећа и да ће освојити неко од одличја.


 Женску екипу предводиће Белоцркванка поручниk Невена Јовановић.

BELOCRKVANKA VRHUNSKA DIZAJNERKA

ROĐENA BELOCRKVANKA Danijela Biškup, dizajnerka LILU cipela - U životu samo treba poželeti



Šta je zajedničko Ani Sofrenović, Anici Dobroj i Olji Bećković? Mirjani Karanović, Luni Lu i Zoe Kida? Glumicama u filmovima Emira Kusturice i Srdana Golubovića?
Sve ove dame ponele su neke od modela LILU obuće, ispod koje je potpis stavila Danijela Biškup. Iako je svoje prve cipele dizajnirala sasvim slučajno, u tom poslu ostala je već devetnaest godina.
Kaže da jedna žena nikada ne može imati previše cipela. Ona sama i dalje čuva model koji je prvi dizajnirala, a unapred se raduje svakom novom putovanju sa porodicom.

Kreativac od malena
Oduvek je želela da se bavi nekim kreativnim i likovnim poslom.
- Kao mala, mislila sam da je baviti se modom više zabava nego posao, ali sam tokom godina uvidela da je to jedna od vodećih grana industrije i da je daleko od bilo kakve zabave. To je ozbiljan posao – kaže na početku razgovora za "eKapiju" dizajnerka Danijela Biškup.
- Pokušavala sam tri puta da upišem Fakultet primenjene umetnosti i na kraju sam posle proširenja liste za jedno mesto, ostala prva ispod crte. Tada sam odlučila da mi taj fakultet verovatno nije suđen. Otišla sam na Višu likovnu.
Bila je jedna od četiri najbolja studenta u generaciji, ona koja najduže ostaje u ateljeu za rad, gladna znanja i rada. Kaže da je jednostavno uživala u studiranju.
- Nažalost, okolnosti su bile takve da sam rano počela da radim. Radila sam na "Radio televiziji Srbije" kao novinar-reporter, a u isto vreme i kao dizajner i organizator proizvodnje.
Najviše zbog toga, ostao joj je diplomski koji nikada nije odradila.
- Možda će zvučati neverovatno ali sam sasvim slučajno počela da proizvodim obuću. Moja najveća ljubav je dizajn enterijera.
U fabriku obuće SOLO otišla je da uradi štand za sajam mode, a na kraju, posle spontane ponude, radila je na njihovoj prvoj kolekciji ženske obuće. Posle toga i posle Srebrne košute koju su dobili za jedan model, ostala je tamo da kali novi zanat. U fabrici je radila preko 6 godina, a na RTS-u devet. Ta dva posla su se preklapala.
- Inače obožavam proces stvaranja i proizvodnje uopšte, tako da je to bila ljubav na prvi pogled. Sa firmom SOLO, dobila sam 2 Zlatne i 3 Srebrne košute na Sajmovima mode u Beogradu i nagradu Prsten zlatna košuta za najbolju kolekciju ženske obuće. Posle više od 6 godina rada u toj fabrici, počela sam da proizvodim svoju modnu marku LILU.
Danijela Biškup je 2001. godine, zajedno sa koleginicama sestrama Proković – Jelenom i Svetlanom, osnovala studio "Identity". Bio je to jedinstven studio na ovim prostorima, jer je prvi uspešan pokušaj da se domaći dizajneri udruže i na taj način bolje predstave u zemlji i svetu. Već prve godine, "Identity" prerasta u firmu "Identity Plus" d.o.o.
Kolekcija unikatne ženske obuće koju Danijela Biškup radi u okviru ovog studija i firme zove se LILU. Dizajnirana odeća i obuća, proizvodnja, veleprodaja i maloprodaja su delatnosti ove firme. Pored toga, "Identity Plus" se bavi i dizajniranjem i proizvodnjom uniformi za promoterke velikih svetskih brendova na našem tržištu, poput kompanija "Next", "Kent", "Marlboro","Campari"...
Iz prve kolekcije koju je dizajnirala, i danas čuva jedan model.
Na antologijsko pitanje može li žena da ima previše pari obuće kaže da "cipela nikad dosta".

Samo napred
Od prvog zarađenog novca kupila je svoj prvi auto – "yugo". Kaže, taj "yugo" joj je draži "nego da joj je neko poklonio ‘porshe’"!.
- Za mene nema nerešivih problema. Kažem sebi da uvek mogu sve. Nikada ne padam u očaj zbog posla, samo tražim novo rešenje i ne gubim vreme.
Posao je, kaže, mnogo ispunjava. U radu sebi uvek zacrtava neke nove ciljeve. Na taj način sama sebi posao čini "uvek uzbudljivim, pokretnim i kreativnim".
Među saradnicima voli da vidi ljude koji se ne predaju, koji su vedrog duha i one koji su, kao i ona, spremni da idu napred.
- Važno mi je kad oko sebe imam pozitivne, vredne i posvećene ljude. Posebno zato što sam i ja takva. Nisam neki namćor, ne kažnjavam strogo, sa mnom je, kažu, prijatno raditi. Svi naši zaposleni rade u "Identity Plus" firmi dugo godina, a imamo i nekoliko beba rođenih za to vreme.
Pravo u oči
U životu je najviše ponosna na to što će sutra njen sedmogodišnji sin Igor moći svakoga da pogleda u oči.
- Nadam se da će on biti ponosan na ono šta su i kako radili njegovi roditelji. Zadovoljna sam što me porodica podržava u poslu i što, iako je suprug televizijski producent, a ja u domaćoj modi, naša mala porodična ekipa funkcioniše savršeno.
Vec punih sedam godina je u braku sa Miodragom Perišićem koji je izvršni producent na TV "Prva".




Idealan dan može biti i na Adi
Za dizajnerku cipela koje su mnoge dame pošetale, a većina drugih bi to rado učinila, idealan dan je onaj kada je sa suprugom i sinom na nekom putovanju.
- Sada je on već dečak, pa se nadam da ćemo da krenemo sa obilascima evropskih gradova, jer je već dovoljno veliki da mu to ostane u sećanju. Mada sam skromna i idealan dan može da bude vožnja biciklom do Ade ili basket sa sinom. Nije samo novac bitan.


BELOCRKVANKA USPEŠNA I PRIZNATA BALERINA,PEDAGOG I KOREOGRAF SAVREMENOG PLESA

ROĐENA BELOCRKVANKA Sanja udata Cvrkotić devojačko Vinković: Kako sam se izborila da radim ono što volim?


Kada je Sanja odlučila da postane balerina, mama ju je podržala, a tata je rekao: „Dobro, ali šta ćeš da budeš kad porasteš“, misleći da treba racionalnije da razmišlja o izboru zanimanja. Jer, biti balerina je san skoro svake devojčice, ali izbor umetničke profesije ne znači sigurna primanja, mogućnost izdržavanja porodice. Sanja je ipak upisala Baletsku školu „Lujo Davičo“, a danas je izvođač, pedagog i koreograf savremenog plesa. Živi u Beogradu, beskompromisno radeći posao koji voli. Evo kako je uspela da savlada prepreke i izbori se za posao u svojoj „neperspektivnoj“ profesiji.− Zaljubila sam se u balet još kao devojčica. Nije to bila samo grozničava želja da obučem baletsku haljinicu, sećam se da je najjači utisak na mene ostavila učiteljica baleta − kaže Sanja Cvrkotić (41). − Pomislila sam kako je to divan posao koji bih i ja jednom volela da radim. Kasnije sam upisala baletsku školu, zainteresovala se za savremeni plesni izraz, učestvovala u raznim predstavama i projektima, igrala u našim pozorištima, ali danas se bavim pedagoškim radom i koreografijom, što sam oduvek i želela.
Zvuči jednostavno, ali nije bilo lako doći do toga. Posle završene škole, Sanja je mogla da nastavi da se obrazuje u inostranstvu, ali za to nije imala uslova. Odlučila je da pokuša da napreduje putem raznih seminara i radionica kod nas i u inostranstvu, ali je ipak upisala Istoriju umetnosti. To je bio malo sigurniji put − za svaki slučaj. Međutim, sticajem srećnih okolnosti ubrzo je prvi put kod nas osnovana trupa koja je u KPGT-u pravila predstave savremenog izraza i Sanja je pozvana da radi u okviru nje. Kad je osetila šta znači biti na sceni, više nije bilo skretanja sa puta − odlučila je da se potpuno posveti plesu. Učestvuje u predstavama koje su tih devedesetih godina za Beograd bile nešto novo, avangardno... 
− Bilo je to ispunjenje mog sna. Radila sam ono što volim, bila sam plaćena za to, edukovala sam se, posećivala seminare, putovala... Kao da sam živela u svetu koji tih godina nije imao mnogo veze sa realnošću − seća se Sanja, koja u to vreme dobija stipendiju EU „Dance WEB“, što joj omogućava da neko vreme provede u Beču radeći i učeći o onom što voli.PREDSTAVA ZA PREDSTAVOM...


Kao na filmu, odlazi na audiciju, gde dobija angažman u predstavi jedne austrijske plesne kompanije, sa kojom narednih godinu dana putuje po Evropi. 
− Međutim, kad mi je ugovor istekao, odlučila sam da se vratim u Beograd. Planirala sam da odatle pratim audicije i putujem kad treba. Počela sam da igram u nekim beogradskim pozorištima... Ređale su se predstave „Faust“, „Molijer“, „Građanin plemić“, „Korak bliže, korak dalje“, „Blanko“, „Bacanje kocke“... U to vreme sam upoznala i supruga Aleksandra, što me je čvršće vezalo za Beograd. Zaposlila sam se u Baletskoj školi „Lujo Davičo“ kao pedagog na predmetu Savremena igra i to mi je naredne četiri godine dalo određenu finansijsku sigurnost − priča Sanja, koja je tada profesionalno bila ispunjena, ali je želela i porodicu. 
Trudnoća ne mora da napravi bilo kakav problem u karijeri, ali mnoge žene se ipak susreću sa tim problemom. Rođenje Maše je Sanji donelo najveću radost u životu, ali je suočilo sa tim da je zbog odsustva izgubila posao u školi. Da, zvuči strašno − ali je bilo tako. Porodiljsko bolovanje traje godinu dana, a tokom tog perioda su i neke predstave koje je radila skinute sa repertoara. 
− U to vreme sam, kao i svaka majka, želela da se potpuno posvetim detetu. Osećala sam da je to jedino ispravno. Htela sam da dojim Mašu što duže, a to se nije baš uklapalo sa igranjem predstava. Međutim, u mom poslu ako te dugo nema, dolaze neki drugi ljudi, nove generacije... Brzo sam shvatila da ću, ako želim da i dalje radim ono što volim, morati sama nešto da smislim − zaključila je.POSAO ILI PORODICA − ZAŠTO NE BI MOGLO I JEDNO I DRUGO

Iako bi joj zbog deteta bilo mnogo lakše kada bi se negde zaposlila i određenog datuma u mesecu dobijala platu, odlučila je da ipak ne pravi kompromise sa sobom. Nije prošlo mnogo vremena, a Sanja je osnovala studio „Korak“, u okviru koga decu predškolskog i školskog uzrasta uči osnovama baleta i modernog baleta. Krenula je da traži salu, napravila plakate, flajere i ostalo je samo da čeka da joj se prvi polaznici jave. Na početku ih, očekivano, nije bilo mnogo i gotovo da uopšte nije zarađivala, ali istrajnost i ljubav koju je ulagala, ipak, su se isplatili. Iz godine u godinu dece zainteresovane za časove koje drži na Banovom Brdu i Novom Beogradu je sve više.
− Kao i sve velike zvezde, imam podršku porodice − kaže Sanja u šali. − Leti nemam posla i nikad tačno ne znam koliko ću zaraditi, ali nije da ne doprinosim kućnom budžetu. Takođe, mnogo više nego druge majke imam vremena za ćerku.
Maša (4) baš i ne voli kad mama provodi vreme smišljajući koreografije, radije bi da se igraju, ali zato obožava da izađe na scenu sa igračima i da se pokloni. Tako je i nedavno pokupila aplauz na kraju predstave „Ko igra, taj i dobija“ koju je njena mama postavila u Domu kulture Studentski grad, gde u okviru „Novog studija“ drži radionice savremene igre i fizičkog teatra studentima. Iz toga su proistekle već dve predstave, za koje je Sanja potpisala koreografiju. To je posebno ispunjava, ali nema ničeg interesantnijeg od rada sa mališanima. Svaki čas je za njih nova igra, a deca su iskrena i neponovljiva. Sanja je to iskusila još dok je igrala Gerdu u dečjoj predstavi „Snežna kraljica“ − deca su prilazila sceni pokušavajući da je upozore na opasnost koja joj preti od ledene kraljice. Pedagoški rad joj je doneo posebnu vrstu ispunjenja i dao novu dimenziju njenoj profesiji. Sanja je sada za te devojčice ono što je za nju nekad bila učiteljica baleta koja joj je probudila strast prema plesu.
− Na jednom od dečjih nastupa, devojčica iz grupe se okliznula i pala dok je igrala. Stojim sa strane i gledam − oči pune suza, a bradica joj poigrava kao pred plač. Tražila je tog trenutka moj pogled i ja sam joj dala znak da ustane i nastavi. Učila sam ih šta da urade ukoliko se bilo šta nepredviđeno desi dok su na sceni − treba samo da se osmehnu i nastave da igraju kao da se ništa nije dogodilo. Tako je i uradila. Posle nastupa mi je rekla da je čim je pogledala u mene, odmah zaboravila da je uopšte i pala − priča žena koja decu ne uči samo plesu nego i tome kako se treba boriti u životu za ono do čega nam je stalo.





Pogledajte deo predstave „Ko igra, taj i dobija“, čiji je autor Sanja Cvrkotić.

Белоцркванка на 48. светском војном првенству у маратону

Српски војни атлетичари учествоваће на 48. светском војном првенству у маратону, које се ове године одржава у Италији. Тим поводом данас је у Спортском центру Војне академије организован испраћај.
Војним маратонцима успех на предстојећем такмичењу пожелео је министар одбране Зоран Ђорђевић који је изразио наду да ће екипу пратити спортска срећа и да ће освојити неко од одличја.


 Женску екипу предводиће Белоцркванка поручниk Невена Јовановић.

субота, 24. септембар 2016.

PO ČIJEM NALOGU LACMANOVIĆKA UCENJUJE I PRETI ZAPOSLENIMA U DOMU ZDRAVLJA??!?


PLJUŠTE KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV V.D. DIREKTORICE DOMA ZDRAVLJA??!!??


KAKO SAZNAJU EKSKLUZIVNO NAKON POKUŠAJA V.D. DIREKTORICE DOMA ZDRAVLJA SLAĐANE LACMANOVIĆ DA POJEDINAČNO UCENI ZAPOSLENE U DOMU ZDRAVLJA DA POVUKU TUŽBE ZA NADOKNADU ŠTETE JEDAN DEO ZDRAVSTVENIH RADNIKA KOJI NISU PRISTALI NA UCENE I PRETNJE ODLUČIO SE DA PODNESE KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV SLAĐANE LACMANOVIĆ!!!!!  KAKO NAM JE DETALJNO OPISANA METODOLOGIJA PRETNJI I UCENA , RAZGOVOR SE OBAVLJA POJEDINAČNO U PRISUSTVU SARADNICE OD POVERENJA (bivša švalerka prevaranta i kriminalca zaposlena kao pravnica) KOJA IMA ULOGU LOGISTIČKE PODRŠKE PRETNJAMA I UCENAMA ALI PRITISAK VRŠI SNIMANJEM DIKATAFONOM KAKO BI SE ŽRTVA LAKŠE "UBEDILA" DA PRISTANE NA UCENE. 

 JEDNAKO JE INTERESANTNO PO ČIJEM NALOGU I INSTRUKCIJAMA SE OVAJ KRIMINAL DEŠAVA U BELOCRKVANSKOM DOMU ZDRAVLJA - ODGOVOR NA OVA PITANJA SIGURNO ĆE U ISTRAZI DATI SLAĐANA LACMANOVIĆ ALI JE VEĆ SVIMA POZNATO IME NJENOG NALOGODAVCA PREVARANTA I KRIMINALCA ČIJI JE KADAR VD DIREKTORICA.


O SLAĐANI LACMANOVIĆ I NJENOIM AKTIVNOSTIMA KAO I ČIME SE PREPORUČILA ZA SARADNJU SA PREVARANTOM I KRIMINALCEM USKORO OPŠIRNO!!!!!