Белоцркванка Лепосава са сином Михајлом
Учитељицин
104. рођендан
Учитељица
из Беле Цркве, Лепосава Поповић, 26. априла пуни 104 године, воли прасетину,
јагњетину, качамак, салате, пиво, ређе попије ракијицу, а обожава слатко од
вишања које сама припрема
Бела
Црква – Учитељица из Беле Цркве, Лепосава Поповић ускоро
пуни 104 године.
Као и сваки до сада, и
овај рођендан ће, 26. априла, прославити уз доста ђаконија, па ће на трпези
бити: пре свега, омиљено слатко од вишања, супа од живине са кнедлама од гриза или
резанцима, печено прасе и чаша пива. Као и увек на благдан, слављеница ће, пре
јела, попити и ракијицу. Наравно, биће ту и торта са једном већом и 4 мање
рођенданске свећице. Њена некадашња ученица, Белоцркванка Боса Величковић, већ
годинама јој редовно дарује торту.
Као посебну рођенданску
послатицу, као и протеклих година – очекује усмене и писане честитке од својих
некадашњих ђака, из тридесет генерација колико је на пут извела, учећи их
словима, преносећи им знање и искуство, најпре у селу Доњи Стајевац, код
Трговишта, потом у родном Кусићу и Белој Цркви.
У Доњи Стајевац, који је
тада имао око 1.500 становника (сада тек непуних 400), тек свршена учитељица, упућена
је по налогу Министарства просвете, чим је у Вршцу завршила Учитељску школу,
1935. године. Тамо је упознала младог колегу, са којим је склопила брак
годину дана касније, и за тај период до Другог светског рата каже да јој је
најлепши у целом животу, јер је родила двоје деце.
Учитељица Лепосава је
рођена у Аустроугарској, доживела је и преживела Краљевину Срба, Хрвата и
Словенаца, па Краљевину Југославију, Демократску Федеративну Југославију, Федеративну
Народна Републику Југославију, Социјалистичку федеративну Републику Југославију,
Савезну Републику Југославију, Државну заједницу Србија и Црна Гора, а тренутно
проводи пензионерске дане у Републици Србији, у банатској Белој Цркви,
однедавно у улици Саве Мунћана 61...
- Већ дуже време користим
мaмино овлашћење за подизање пензије у једној овдашњој банци. Крајем прошле
године, међутим, банкари су ми рекли да би било добро да мама вади нову личну
карту, или да од некакве комисије буде проглашена за неспособну, па да то
уверење буде важећи докуменат. Таман посла да је неспособна, кад је способнија
од многих пола века па и више млађих од ње. Додуше, ноге су је издале, па хода
уз помоћ штапа. На брзом размишљању и памћењу, не само давних догађаја, што је
карактеристично за времешне особе – многи могу да јој позавиде, прича нам
Михајло Поповић (78), син учитељице Лепосаве, дугогодишњи професор математике у
Вишој технолошкој школи у Аранђеловцу, а једно време и у белоцркванској
Гимназији.
Али, када је Михајло у
локалној полицији затражио нову личну карту за маму, питали су га за годину њеног
рођења. Нису могли да верују, али га је једна службеница препознала и отклонила
неверицу присутних. Чак су чиновници понудили да не долази ради својеручног
потписивања. Михајло је, ипак, довезао маму и тада су сви устали у знак
поштовања. Задовољно је пристала на заједнички фото снимак, задовољно се
смешећи.
- Како Лепосава Поповић,
рођена Срдановић, има доказе о склапању само црквеног брака, прописи налажу да
је за потпуну идентификацију неопходно и уверење о грађанском браку, па сам то од
општине Трговиште службено затражио. Колико пратим стање у мом „фаху“, ова
Белоцркванка је најстарија у Војводини, ако не и најстарија грађанка Србије,
код које је неспоран датум рођења, каже нам чиновник у Служби општинске управе
у Белој Цркви, Озрен Радосављевић, историчар, задовољан што је баш њему припао
овај случај, и наглашава да ће за који дан цео поступак бити завршен, па ће
полиција имати комплетне услове да лични докуменат изда.
Кад ова крепка
Белоцркванка пожели да скува ручак, син Михајло јој само асистира у том послу.
Већ годинама сваког јула захтева да јој купи 10 килограма вишања, које сама припрема
и од њих справља слатко. „Такво слатко више нигде нисам јео.“ Израчуна она да
јој је месечно до следеће бербе, потребан килограм црвених плодова, да би
одржала кондицију и крепкост. Ни једно јело не избегава, а посебно „воли супе и
меса“, обожава прасетину и јагњетину, воли качамак са млеком, пије млеко, радо
једе саламу и остале прерађевине од меса, крављи сир, салате... Воли и
слаткише. Поред апетита, има и добар сан.
- Имали смо тешке
тренутке сестра, ја и мам. Отац Антоније је био у партизанима, а 1944. године
погинуо под мистериозним околностима. Сећам се да нас је мајка сакривала од бугарске
војске како нам не би нешто нажао учинили, приликом честих претреса куће. Пљачкали
су нас и палили нам објекте. Иначе сиромашни постајали смо све сиромашнији.
Мама је радила пољопривредне послове да бисмо преживели, прича Михајло.
Учитељица Лепосава каже
да је најдубљу старост доживео њен деда по мајци Антоније Марковић (92 године),
док је њена мама поживела 86 година.
- За 35 година рада само
два месеца сам била одсутна са посла: у трудноћи и због упале бубрега. Неуморно
сам целог живота радила, па рачунам да ми је рад сачувао виталност и обезбедио
дуговечност. Живот ме није мазио. Ретко одлазим лекару. Губим ноге и вид, што
ми тешко пада, али схватам да је то за моје године и нормално. Немам рецептуру
за дуг живот. Зависи од тога како је коме „зацртано“ или какве је ко гене
покупио од предака, прича нам ова Белоцркванка, која, узгред, свежину свог лица
приписује једној познатој креми за ноћ.
Питали смо је шта поручује
младима.
- Да уживају у животу,
али и више да раде. Да не напуштају родитеље. Срећа моја што имам сина, па ми
помаже. Није ме страх од смрти, већ од тренутка одвајања од овог лепог света, каже
учитељица лепосава Поповић из Беле Цркве.
Јовица
Даниловић
