Прича о чаробњаку и овцама
На ливади усред огромне шуме, живео је чаробњак, који је имао велико стадо оваца. Сваки дан он би јео по једну овцу из стада. Овце су доста забрињавале чаробњака - оне су трчале кроз шуму, и он је проводио много времена покушавајући да ухвати одлутале овце, да их доведе у стадо. Још би овца, коју је намеравао да убије, осетила то и почела очајнички да се одупире, а њени крици уплашили би друге. Потом је чаробњак одлучио да буде лукав - разговарао је са сваком овцом насамо, и свакој нешто сугерисао.
Једној је рекао: "Ти ниси овца, ти си особа као ја. Немаш чега да се плашиш, јер ја убијам и једем само овце, а ти си једини човек у овом стаду а то значи и мој најбољи друг."
Другој је рекао: "Зашто бежиш од мене као друге овце. Ти си лав и не мораш се ничега плашити. Ја убијам само овце, а ти си мој друг."
Трећој је сугерисао: "Види, ти ниси овца, ти си вук. Вук кога ја поштујем. Ја ћу као и раније, наставити да убијам сваког дана по једну овцу из стада, а вук, најбољи чаробњаков друг, нема разлога да страхује..."
На тај начин он је разговарао са сваком овцом и свакој сугерисао да она није овца, већ потпуно другачија животиња која се разликује од свих осталих оваца у стаду. Након овог разговора, понашање оваца се потпуно променило - оне су мирно пасле, и никада више нису бежале у шуму. А када би чаробњак убијао наредну овцу, мислиле су: "Па, убио је овцу, а ја сам - лав, вук, човек... најбољи чаробњаков друг, немам разлога за страх."
Чак ни овце, које је убијао, нису се одупирале. Он би само пришао једној од њих и рекао: "О, мој најбољи друже, нисмо одавно разговарали. Дођи у моје двориште. Треба ми твој савет у вези стада оваца." И овце би поносно ишле у двориште чаробњака. А тамо би он стварно питао свог најбољег друга шта се дешава у стаду. Жртва би му сва радосна причала о свему, а затим ју је чаробњак убијао.
Пошто је смрт наступала тренутно, овца није имала времена ништа да схвати.
Чаробњак је био веома задовољан, он је подигао самопоштовање свакој овци, као резултат тога оне нису више мислиле о неизбежној смрти, мање су биле нервозне, уживале су у животу и мирно пасле траву, због тога је њихово месо било много укусније.
Дуги низ година, чаробњак је лако управљао великим стадом, а најзанимљивије је да су му саме овце почеле да помажу. Ако би нека сувише разборита овца почеле да претпоставља какво је право стање ствари, тада би остале овце ... пошто су оне, лавови, људи, вукови, најбољи чаробњакови другови, обавештавале чаробњака о чудном понашању те овце. Следећег дана чаробњак би је са задовољством појео.
