Рођен је као Момчило, 23. фебруара 1954. у Белој Цркви, где је завршио основну школу. У Београд се пресељава 1968, где похађа III београдску гимназију.
Студије на Филозофском факултету, одсек Историја уметности, завршава на време, 1978, дипломским радом „Рок графика“. Од тада је непрекидно у самој сржи наше културе, понекад бивајући и њена суштина.
Данас видимо да је година 1977. била од великог значаја за аутора. Поред одлуке да дипломира на поп-културној теми, Рајин баш пред крај студија почиње да сарађује и са предузећем „Дечје новине“ из Горњег Милановца, тада једним од југословенских издавачких гиганата. Неколико година пише музичке и ликовне критике за њихов часопис Џубокс, а затим постаје члан редакције, задужен за ликовни изглед магазина и прилоге на ту тему.
Трећи битан и истовремени стицај околности јесте да од 1977. Рајин ради и као хонорарни сарадник у Студентском културном центру у Београду, где организује на десетине концерата и изложби.
У годинама које долазе, млади историчар уметности објављује бројне есеје, критике, студије и интервјуе за елитне новине и магазине у целој СФРЈ: Старт, Полет, НИН, Књижевна реч, Студент, Студентски лист, Венац, Беорама… (Из тог периода је и његово учешће у филму Мише Радивојевића „Дечко који обећава“, 1981.)
Али, креативна жишка је и у њему тињала. Заједно са пријатељем и колегом са студија Слободаном Шајином, оснива 1981. уметнички дует „У маниру“ / „Aux maniere“. Имали су више самосталних и групних изложби графика, колажа и модификованих фотографија (Галерија Музеја савремене уметности - Београд, Студентски културни центар - Београд, Завичајни музеј Рума, Галерија Музеја сувремене уметности - Загреб, Ликовна галерија – Петровац). Осим тога, група је радила и омоте за популарне музичке саставе тог доба, као што су „У шкрипцу“ и „Лаки пингвини“. (Рајин је у групи био до 1986, након чега „Aux maniere“ постаје група једног човека, што је трајало до 2009. и Шајиновог преминућа.)
