Fondacija Fridrih Ebert, u saradnji sa Centrom savremene politike, objavila je
analizu izbornog procesa
u Srbiji 2020. godine
Parlamentarni izbori 2020. su bez ikakve sumnje najsporniji izbori u Srbiji od demokratskih promena pre dvadeset godina. Način i okolnosti na koji su održani moraju izazvati ozbiljnu zabrinutost kada je u pitanju pravac kojim se demokratija u Srbiji kreće, kao i postaviti pitanje da li se za Srbiju danas uopšte može reći da je liberalna demokratija sa višepartijskim sistemom. Gotovo sve pobrojane manjkavosti nisu bile proizvod tehničkih grešaka ili nesavršenosti izbornog procesa, već očigledan rezultat manjka političke volje za održavanjem fer i poštenih izbora. Posebno je indikativno da su ovi izbori sadržali rekordne nepravilnosti i kontroverze čak i pored činjenice da se njihov pobednik nijednog momenta nije dovodio u pitanje, kao i da je prethodno mesecima vođen dijalog pod medijacijom Evropskog parlamenta u kojem se vlast obavezala na unapređenje izbornih uslova. Umesto unapređenja izbornih uslova, videli smo brzinske promene izbornog sistema kojim su narušeni principi Venecijanske komisije, vrlo intenzivnu funkcionersku kampanju, a vrlo verovatno i manipulaciju zvaničnim statistikama u vezi sa pandemijom koronavirusa radi sticanja političke dobiti. Na kraju smo dobili i izbore sa rekordnim brojem nepravilnosti, kao i izborne rezultate koji sami po sebi postavljaju pitanje o demokratskoj prirodi političkog sistema Srbije. Manjak poverenja u izborni proces, kao i nereprezentativnost novog saziva parlamenta čiji sastav ne odgovara realnom odnosu političkih snaga u društvu, uticaće na produbljivanje političke krize, s obzirom na to da nezadovoljstvo neće biti kanalisano kroz političke institucije. Imajući sve ovo u vidu, izazovi uspostavljanja uslova za fer i poštene izbore i povratak demokratskog procesa biće daleko veći nego što su bili kada su prvobitno predstavnici Evropskog parlamenta pokrenuli proces dijaloga vlasti i opozicije. Sa druge strane, u isto vreme je porasla i važnost ovakvog učešća Evropskog parlamenta i Evropske unije radi prevladavanje političke krize u zemlji kandidatu, neophodnog radi održavanja ideje evropskog puta Srbije. To se videlo i u pismu evropskim institucijama koje su poslali predstavnici opozicije koja je bojkotovala izbore, u kojoj se zahteva nastavak posredovanja. U skladu sa time mogu se formulisati sledeće preporuke za naredne korake Evropske unije u cilju rešavanje političke krize i uspostavljanja uslova za slobodne izbore u Srbiji: 1. Dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije, odnosno Evropskog parlamenta, mora se nastaviti, budući da je u pitanju najbolji mehanizam pregovora o unapređenju izbornih uslova koji je do sada primenjen na Zapadnom Balkanu. 2. Kriterijum za učešće u dijalogu moraju uključiti sve relevantne političke partije i udruženja. 3. Dijalog se dalje mora voditi o fundamentalnim pitanjima od važnosti za stvaranje uslova za fer i poštene izbore, uz strogo praćenje implementacije. Ova pitanja, kao što se videlo u kampanji, moraju da uključe i pritiske na birače, ulogu predsednika Republike tokom parlamentarnih i lokalnih izbora, kao i načina monitoringa medija tokom izbora. 4. Evropska unija može podržati proces dijaloga mapiranjem ključnih problema u izbornom procesu, kao i srodnim pitanjima vladavine prava i sloboda medija, sopstvenim izveštajima za ove oblasti. 5. Evropska unija mora iskoristiti mehanizme koje ima na raspolaganju, kao i stvoriti nove, radi pritiska na vlasti u Srbiji da pristanu na ovaj dijalog i pronađu političku volju za kompromis. 6. Evropski parlament treba da pošalje svoju posmatračku misiju na prve naredne izbore u Srbiji, a KDILJP (ODIHR) treba da posmatra izbore u maksimalnom kapacitetu, kao što je bilo planirano za izbore 2020. 7. Dijalog o izbornim uslovima mora se održati u roku koji ostavlja dovoljno vremena da se dogovorene mere primene i postignu željeni efekat. 8. Dijalog treba da teži konsenzusu učesnika o sastavu institucija koje sprovode i nadziru izborni proces.
European Western Balkans je regionalni internet portal specijalizovan za praćenje procesa evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. Portal je osnovan 2014. godine, a srpska verzija portala osnovana je i upisana u registar medija 2017. godine.
Pored evropskih integracija, portal se bavi i širim evropskim temama kao što su regionalna saradnja, politička stabilnost i reformski procesi.
European Western Balkans je u potpunosti nezavisni portal osnovan od strane Centra savremene politike, think tanka iz Beograda.
